Занимања људи у мом крају

Сви маштају о излетима у далеке градове и познанствима са неким новим људима, а ми смо одлучили да прошетамо нашим градом, дружимо се са нашим родитељима и познатим људима, те сазнамо више о занимањима којима се баве. Да ли смо погријешили – процијените сами из фотографија које слиједе.

У школу смо дошли раније него иначе. Неки од нас због ишчекивања данашњег дана пробудили су се у рану зору. Пошто ћемо данас много шетати, учитељица нас је подсјетила да не смијемо силазити са тротоара, не гурамо се и добро слушамо педагога Милку Пандуревић и Биљану Вучен, Ланину маму, члана Савјета родитеља школе, које су ишле у пратњи са нама. „Како се прелази улица“ подсјетио нас је и Бранко Коцкица,.

Кренули смо према првом одредишту. Успут смо прошли поред поште, цвјећарнице, пекаре, апотеке, банке и разговарали о занимањима људи који раде у овим објектима: поштар, цвјећар, пекар, апотекар, банкар.

1

Дошли смо до киоска „Бо-Ми“ и посјетили Александру Рађеновић, Алексину мајку, која је трафикант. Затекли смо је како продаје новине. Затим се посветила нама и показала шта све има на киоску. Пажљиво смо гледали, слушали, па и сами примијетили много тога. Као прави гости, донијели смо направљен цвијет тети Сандри, како смо је звали, а она нас је частила пакетићима које је за нас припремила.

2

Наставили смо шетњу до ресторана „Дукат“, а прије уласка педагог Милка нас је подсјетила да се требамо културно понашати у ресторану, како не бисмо ометали остале госте. Ту нас је дочекала Дрљача Ивана, мајка Шабанагић Дамира. Частила нас је дивним доручком и причала о занимању кувара, те о прибору и суђу које се користи за припремање хране. Прије доручка мама Биљана нам је дала влажне марамице да обришемо руке, а послије доручка подијелила чоколадице. Све вријеме служио нас је љубазни конобар.

3

4

Одмах преко пута ресторана налази се фризерски салон „Дајана“ у којем нас је срдачно дочекала Миљатовић Драгана, Дајанина мама, иначе фризер по занимању. Играли смо томболу, извлачили папириће, а три дјевојчице, које су извукле на њима звјездице, су добиле нову фризуру. Пошто су неки били мало тужни, тета Драгана је свим дјевојчицама ставила шљокице на косу, а дјечаке фризирала гелом. На крају смо сви били насмијани и научили од Дамира да „тета Драгана има велико огледало у салону да можемо сви стати у њега“. ☺

Пут нас је даље водио поред „Тропика“, а онда смо застали код зграде Основног суда  Нови Град. Причали смо о томе како је то мјесто гдје људима који нешто погријеше суде судије, а бране их адвокати. „Крадљивце приводе полицајци“, коментарисао је Алекса.

5

На зеленој пијаци нас је дочекала бака Мутић Љубица, која се радо занима пољопривредом. Она има имање у селу Ахметовци и тамо узгаја коке носиље, те има велику башту, пластеник, воћњак и њиву. Причала нам је како узгаја поврће, те како кукурузе возе у млин поточар да се самељу у брашно. Кад смо кренули, бака Љубица нас је почастила кестењем.

6

7

Дошли смо у „Бонел“, али нисмо били једини посјетиоци. Мало смо причекали, одиграли томболу, а онда нам је Зоран Мрђа, Борисов тата, трговац,  пронашао шарене гумене чизмице да пробамо. Позирали смо као манекени, а онда завирили у занимљиво складиште обуће и направили јуриш кроз прави лавиринт. „Јесу ли ово чизмице за нас да их носимо кући?“ упитао је Давид видно одушевљен. Једва смо га изули.☺

8

9

Шетајући кроз главну улицу поред парка наишли смо на Ђукић Драгомира, деду Медић Андреја, који се бави резбарењем. Радо нам је показао фигуре које израђује од дрвета. Неке од њих су красни украси за кућу, а нашли смо и занимљивих играчака за дјецу.

10

Застали смо поред Галерије Нови Град и провирили унутра да видимо умјетничке слике. Нажалост, није било отворено да уђемо, али смо се договорили да ћемо замолити родитеље да нас доведу другом приликом како бисмо видјели изложбу и сазнали  шта раде сликари.

11

12

Пјешачили смо поред банака, бурегџинице, апотеке и разговарали о занимањима људи који  овдје раде. Онда смо завирили у месницу „Ацо“ и попричали са Јокић Гораном, Стефановим татом, занимања месар. Он нам је причао о свом послу, откупљивању животиња од наших сељака и начину на који месо доспијева у његову месницу.

13

Недалеко је и оптичарска радња у којој оптичар прави наочале, а у њу долази и доктор окулиста који може прегледати вид заинтересованим пацијентима.

14

Мало даље у главној улици налази се „Моја књижара“ испред које смо причали са Душком Трбулин, Александрином мајком, трговцем. На излогу књижаре смо видјели торбе, књиге, сликовнице…

15

Сликали смо се и испред Народне библиотеке Нови Град и причали о занимању библиотекара, те о разлици између књижаре, у којој се књиге продају, и библиотеке, у којој се књиге посуђују за читање. Нисмо улазили, јер нам је посјета библиотеци планирана за један други дан, када ћемо у њој провести више времена.

16

17

Сунце је дивно сијало, суво лишће шушкало под ногама, а ми смо шетали кејом према школи и пјевали „Химну I1“. Сада смо смјели бити гласни, јер ником не сметамо.

„Зором раном звони сат,

 дјецу вриједну буди тад…♫“

18

19

Дала нам је балоне да дувамо, што нам није баш ишло од руке. Онда су нам ученици IX разреда показали занимљив начин да се надувају балони.

20

„Дјецо, знате ли шта раде чаробњаци?“ упитала нас је тета Дијана, а затим је услиједило: „Ћирибу, ћириба!“ и бијела течност у мензури постала је пинк боје.

21

Обично каладонт користимо за прање зуба, а хемичари га користе да направе ерупцију као из вулкана.Сад знамо да чаробњаци  не би били то што јесу да нису учили хемију.

22

Цијели дан се са нама дружила педагог Милка Пандуревић, па нас је повела у своју канцеларију да мало попричамо о томе  шта ради педагог. Сјетили смо се да смо се упознали са њом када смо долазили на упис у школу. Било нам је драго, јер смо данас видјели да је уз нас у свим ситуацијама.  На столу у канцеларији  је много плавих фасцикли у којима се чувају наша документа, а зидови су украшени дјечијим радовима. Ми смо јој, у знак захвалности за лијепо дружење, поклонили цвијет направљен од отисака наших дланова, а тета Милка га је одмах изложила.

23

Полако смо сишли низ „паметне степенице“, па  подијелили пакетиће којим нас је почастила мама Александра. Мама Биљана, домаћица, је кући понијела и кестење баке Љубице да нам огули и припреми за наш здрави доручак.

DSCN8948

Видно задовољни данашњом шетњом, знањима које смо стекли о занимањима људи и поклонима којим су нас почастили, изишли смо из школе. На излазу из школе поздравила нас је тета Милосава Шапоња, помоћни радник у школи.Хвала свим родитељима што су нам омогућили овако интересантан, садржајан и поучан дан.

Komentari su zatvoreni.