Нова генерација првачића је са нама. Добродошлицу у школу родитељима и дјеци пожељеле су и директор школе Миранда Балтић, психолог Љиљана Поповић и педагог Милка Пандуревић.
Први дан смо се упознали, подијелили књиге и попричали о здравом доручку, обзиром да су ови првачићи ранораниоци. Већ сљедећи дан Рената Љиљак, Сарина мајка донијела нам је шантелије. Подијелили смо их и појели у сласт. И тако је почело! Сви родитељи, дједови и баке, тетке, ујаци и стричеви су нас подржали.
Прво поједемо пецива, питу, сендвиче са домаћим хљебом, пијемо воду и природне сокове, чоколадно млијеко …Чипса, газираних пића и осталих циркусанција нема! (Нисмо их забранили, већ једемо здраво.)
Донесемо воћкице у школу – шта ко има. Наша тета Зора Шапоња, куварица, свако јутро нам припреми воћну салату и донесе у учионицу.
Једемо воће, попуњавамо рупице у стомаку и учимо да витамини тјерају бактерије и вирусе, а онај љути витамин у воћу је витамин С, од грожђа се боље памти, црвић пробава здраво воће, непрскане јабуке, дуње и крушке потамне кад се изрежу, смокве су супер за стомак… Смијали смо се и плазили језике, јер их је аронија обојила некоме у плаво, а некоме у љубичасто. Јести воће је здраво и забавно!
ПРАВИМО ИГРАЧКЕ ГУСЈЕНИЦЕ
У госте нам је дошла Даница Воркапић, мајка Давида Лончине, и довела његовог млађег брата Дејана.Одлучили су се играти и дружити данас са нама.
Милин тата Зоран Демковић све вријеме нас је савјетовао да користимо веселе боје и маштовито направимо главе и ноге нашим гусјеницама.
Садија Кишметовић, Алминина мама, учила нас је како да прелијевамо боје једне у друге, па смо обојили гусјеницу као прави умјетници.
Борисов тата Зоран Мрђа је, као и остали родитељи, прво исјекао дијелове гусјенице, а затим је морао помоћи својим другарима да обују стоногу.
Сљедећи дан смо морали изрезати још покоју ципелу, а завршене гусјенице користиће нам да примјећујемо која је краћа, а која дужа, али и да учимо бројити ципеле. Ми се не бојимо, учимо да бројимо ♫!
РАДИОНИЦА: ПРАВИМО „ЧАРОБНО ДРВО“
Јесен је најбогатије годишње доба, па смо се договорили да је у нашој учионици изчаробирамо правећи дрво које је богато родило. У помоћ су нам притекли родитељи.
Зоран Вучен, Ланин тата, и Даница Воркапић, Давидова мама, прво су са дјецом направили небо гужвајући најлонске врећице и поставили позадину нашој слици. Затим су од колаж папира направили воћкице.
Рената Љиљак, Сарина мајка, и Мерсиха Дедић, Најлина мама, су са дјецом од картона направиле кору чаробног дрвета.
