Радионица “Пекарчићи”

ПЕКАРЧИЋИ

„Човјек се игра само кад је човјек у пуном смислу, а човјек је у пуном смислу само кад се игра“, каже Фридрих Шилер.

Игра је спонтана или намјерна радња коју обављамо добровољно, а не сматрамо је дужношћу. Она, ипак, захтијева и подстиче досјетљивост и откривачки дух. Дијете, играјући се, открива свијет око себе. Оно учи, а да тога није нити свјесно. Нова знања усваја без присиле, а са великим задовољством.

У данашњој игри учествовао је велики број играча, а ми ћемо се прво захвалити онима који су на сликама невидљиви, али су били уз нас све вријеме, на свој начин:

  • Милка Пандуревић, педагог, фотографисала дјецу и родитеље током радионице;
  • Александра Демковић, Милина мама, послала нам је зрње хељде;
  • Даница Воркапић, мама Давида Лончине, донијела је зрње: пшенице, кукуруза, бијеле и црне зоби, јечма;
  • Садија Кишметовић, Алминина мама, испекла је дивне уштипке од домаћег пшеничног брашна, а исто брашно донијела и у школу;
  • Данила Радаковић, дјевојчица која је направила црне кифле од јечменог, раженог и пшеничног брашна;
  • сви остали родитељи и радници школе, који су припремили и послали неопходно за извођење радионице.

Дан смо започели јутарњим вјежбањем, јер нам је у школи најважније да научимо чувати здравље.

1

Рената Љиљак, Сарина мама, донијела нам је зрње разних житарица и више врста брашна, а затим испричала причу „Од жита до хљеба“, тј. пут од неопходне обраде земље (орање, сијање житарица, жетва комбајном), те  како од зрња житарица добијамо брашно и на крају печемо хљеб и пецива.

2

Упоређивали смо зрње по величини, боји, облику, а затим  пробали зубићима колико су тврда сува зрна житарица. И брашна су имала разне укусе и боје, а разликовала су се и по мекоћи под прстићима.

3

Биљана Вучен, Ланина мама, помогла нам је да исправно поредамо сличице које приказују процес „Од жита до хљеба“.

4

Послије доручка, од укусних уштипака и кифли, само ово је остало. ☺ Мрвице смо, као и свих претходних дана, дали нашим птичицама.

5

А након доручка, засладили смо куваном пшеницом, коју нам је припремила Радованка Берета, Анина мама. „Ово кувано зрње је много мекше и укусније од оне суве пшенице“, коментарисала је Мила.

a

Услиједила је припрема тијеста за домаћи јестиви пластелин.

6

Имали смо бијело тијесто и три основне боје: жуту, плаву и црвену. Размутили смо боје за колаче са мало воде.

7

Свако је од лоптице тијеста направио здјелицу, па у њу добио пар капи једне или више боја.

b

И ево их – ОСНОВНЕ БОЈЕ: црвена, плава и жута.

c

„Јао, какве су нам руке! Шта да радимо?“ питали су једни.

8

Други су се забављали и смијали.

9

А трећи? Е, трећи су, зар их не препознајете, глумили зомбије! ☺

Али су и запамтили да ИЗВЕДЕНЕ БОЈЕ настају мијешањем:

  • црвена + жута = наранџаста;
  • жута + плава = зелена;
  • плава + црвена = љубичаста.

10

Када је помијешала све три основне боје, Вилдана је направила сиву.

11

Брашна је било на све стране.

12

Од добијеног пластелина правили смо разне облике.

13

Били смо врло задовољни оним што смо научили и обликовали данас.

14

Доказали да знамо шта је апстракција. Чик погодите шта смо направили! ☺

15

Уживајте у изложби.

А  СЉЕДЕЋИ  ДАН…

И сљедећи дан у школи сви смо срећни били,

обећање родитељ’ма нисмо прескочили.

Јестиви пластелин направит’ је лако.

Немојте да бринете! Чућете сад како.

16

Прво руке оперите! Рукаве засучите сви,

па пажљиво мијесите као ми пекарчићи.

17

Бијело тијесто начините по рецепту овом.

Немојте се збунити окренутим словом.

18

Ове боје умијешајте баш као и ми,

јер све оне изиђоше из Сунчеве свјетлости.

19

Играсмо се, схватише нам мала срца чиста

да у нашем хљебу ваша љубав блиста!

 

Komentari su zatvoreni.